Александар Чотрић рођен је 25. септембра 1966. године у Лозници.

Од 1984. године објављује афоризме у НИН-у, "Политици", "Вечерњим новостима", "Данасу", "Књижевној речи", "Студенту", „Омладинским новинама“, НОН-у, "Дуги", „Ставу“, "Београдским новинама", "Времену", „Јежу", „Младости“ и другим новинама и часописима.

Хумористичко-сатиричне приче пише од 2003. године.

Чотрић је у "Српској речи" од 1992. до 2005. године редовно исписивао колумну "Пета колона", на две новинске странице. Није престајао да пише ни за време режимских притисака, репресије и ратова. У "Петој колони"  објавио је преко шездесет хиљада афоризама и сатиричних коментара. Реткост је у српској штампи да једна ауторска колумна траје 13 година. Афоризми из ове рубрике преношени су у београдској „Нашој борби“, новосадском "Мађар соу", скопском "Остену", сплитском "Фералу", бањалучком "Репортеру", љубљанској "Трибуни", загребачком "Данасу", сарајевској "Недјељи" и другим листовима на просторима бивше државе.


Чотрић је објавио књиге афоризама:

- "Даћемо ми вама демократију" (Књижевна омладина Србије, 1993, друго издање Српска реч, 1995);
- "Пета колона" (Српска реч, 1997);
- "Недозвољене мисли" (Српска реч, 2000 );
- „Кратки резови“ (Српска реч, 2004);
- „Афоризми“ (Алма, 2007),
- „Изабрани афоризми“ – „Избрани афоризми” (2007)  у Македонији,
- „Брзи резови“ – „Incizii rapide“ (2007) у Румунији,
- „Гола истина“ (Аурора, 2008),
- „Афоризми“ (библиофилско издање 2008) и
- „Пострежимске мисли“ (Плато, 2008).

Александар Чотрић је коаутор књига са мр Радованом Калабићем „Споменица Дражи“ (издање аутора, 1995. и 1996.) и Миленом Поповић „Сабрани у расејању“ („Српска реч”, 2002.).

Књигу хумористичко-сатиричних прича „Обележене приче“ („Аурора“) Александар Чотрић је објавио 2006, а књигу „Приче пред буђење“ („Алма“) 2007. године.
Године 2007. приредио је књигу анегдота „Тако је говорио Вук“ („Алма“).


Александар Чотрић добитник је признања:   
 
- "Радоје Домановић" Удружења књижевника Србије за најбољу књигу афоризама (1993) и за сатиричне приче (2004);  
- „Златна кацига“ за афоризме (1994), за причу (2009) и „Витез од Чарапаније - сер Харди“ (2007) Међународног фестивала хумора и сатире у Крушевцу;  
- „Живојин Павловић Жикишон“ листа „Голаћ“ (1993);  
- "Драгиша Кашиковић" „Српске речи“ (1995); годишње награде сатиричног листа "Ошишани јеж" „Браћа Ормаи“ (2003.);  
- "Вибове награде" листа „Политика“ (2003);  
- награде „Јован Хаџи-Костић“ „Вечерњих новости“ (2006);  
- награде „Excellence Award” на Међународном фестивалу „Златна јабука“ у Румунији (2007);  
- награде за најбољу причу на Фестивалу црногорског хумора, сатире и карикатуре у Даниловграду (2007);  
- награде „Стеван Сремац“ за приче и афоризме (2007, 2008 и 2009);  
- Миливоје Илић, листа „Данас“ (2006, 2007 и 2008);   
- „Чивијаде“ – за сатиричну причу у Шапцу (2007);  
- прве награде на Фестивалу хумора и сатире „Милован Илић Миминамакс“ у Новом Саду (2008);  
- „Златне значке“ Културно-просветне заједнице Србије (2008);  
- „Златне плакете“ за афоризме на Фестивалу афоризма и карикатуре у Струмици (Македонија) (2009);  
- „Златног беочуга“ Културно-просветне заједнице Београда (2009);
- Прве награде на Конкурсу еколошко-туристичког афоризма у Чајетини (2009)
- Награде „Ђорђе  Фишер“, Секције хумориста и  сатиричара  Друштва књижевника Војводине  (2009);
- Прве награде  за афоризам на Међународном  фестивалу хумора и сатире „Куцурски клип“ у Куцури, општина Врбас (2009);
- Прве награде за афоризам на Конкурсу у Качареву (2010).

Заступљен је у антологијама и зборницима сатире:

- „Историја афокалипсе“, А. Баљак, 1987;
- „Die Chameleons sind zur Zeit rot“ („Камелеони су тренутно црвени“), W. Eschker, Тибинген, 1989;
- “Irren ist menschlich. Und patriotisch“ („Људски је грешити. И патриотски“), М. Дор, Беч, 1994;
- „Надмудрен бол“, Д. Јаковљевић, 1995;
- „Укрштене мисли“, Д. Јаковљевић, 1998;
- „Враг и шала“, В. Теофиловић, 2000. и 2001;
-  Издање на руском језику: „Черт и шутка“, Москва 2003;
- „Антологија савремене српске сатире“, М. Егерић, 2001;
- „Постлудус“, С. Павловић, 2001;
- „Извајане мисли“, С. Васић, 2002;
- „Мисли српских писаца“, С. Ристић, 2003;
- „Страдија данас“, В. Денчић, В. Ј. Јов, 2003;
- „Енциклопедија афоризама“, Ђ. Оташевић, 2004;
- „Ошишани јеж“ („Остриганиот таралеж“) - антологија савремене српске сатире, К. Крстев, Софија, 2004;
- „Српско тајно оружје“ - антологија српског антиратног афоризма, С. Симић, 2005; 
- „Антологија мудрости“,  В. Шојхер, Москва, 2005 и 2007;
- „Случајни узорак“ - антологија савременог сатиричног афоризма, В. Теофиловић, 2006;
- „Све, све, али за инат“ - антологија афоризама за децу и младе, М. Ђуричковић, 2007;
- „Наши пријатељи“ („Нашите пријатели“) - антологија афористичара из Србије, Црне Горе и Републике Српске, В. Толевски, Скопље, 2007;
- „Антологија српске сатире“, Ђ. Оташевић, 2007;
- „Geary's guide to the world's great aphorists“, Ј. Geary, New York, 2007;
- Извајане мисли, С. Васић и И. Матејевић, Центар за културу и уметност Алексинац, 2008.
- „Антологија афоризама - класици и савременици“, В. Шојхер, Москва, 2008;
- „Антологија балканског афоризма“ („Антологија на балканскиот афоризам“), В. Толевски, Београд, 2008;
- Извајане мисли 2, С. Васић и И. Матејевић, Центар за културу и уметност Алексинац, 2009.
- „W krzyvym zwierciadle” (Antologia serbskich aforyzmow), Centrum Edukacyjno-Kulturowo-Translatorskie, Centrum Poloniusz, Belgrad, 2009;
„Дневник непристајања“ (зборник афоризама), приредила Весна Денчић, „Алма“, Београд, 2009.
- „Лепота је пролазна“ (афоризми о женама и мушкарцима), приредио Душан Пуача, издавачи Виша школа електротехнике и рачунарства и Београдски афористичарски круг, Београд, 2010.

Афоризми, приче и песме Александра Чотрића превођени су на енглески, пољски, немачки, француски, словеначки, мађарски, румунски, шпански, македонски, руски, албански, словачки, чешки, шведски, бугарски, русински и италијански језик.

О Чотрићевој сатири писали су, поред осталих, Александар Баљак, Љиљана Шоп, др Мирјана Матарић, (САД), проф. др Алиса Кулихова (Словачка), Растко Закић, Милован Витезовић, Милан Бештић, др Слободан Симић, академик проф. др Никола Милошевић, проф. др Ратко Божовић, др Јовица Стојановић, Предраг Марковић,  мр Радован Калабић, проф. др Мирослав Егерић, др Ђорђе Оташевић, Весна Денчић, Витомир Теофиловић, Горан Мракић (Румунија), Љубинка Перинац Станков (Румунија), Белинт Левент (Румунија), Мило Дор (Аустрија), Јан Хробар (Чешка), Мирко Млакар (Хрватска), Људмила Миндова (Бугарска), Дан Билефски (САД), Васил Толевски (Македонија), Вељко Рајковић (Црна Гора), Јово Николић (БиХ), Раша Попов, Владимир Јовићевић Јов, Веселин Мишнић Лари, Раде Јовановић, Олга Лалић Кровицки (Пољска), Тадеуш Завадски (Пољска), Фабрицио Карамања (Италија) и Милован Витезовић.

Чотрић је био или јесте сарадник електронских сатиричних часописа „Етна“ из Београда, „Жикишон“ из Параћина, „Носорог“ из Бањалуке, затим „Јежа“, „Македонског Остена“ и „Остена“ из Скопља, крагујевачке „Светлости“, „Крагујевачких новина“, као и рубрика у „Политици“, „Ревији 92“, „Вечерњим новостима", „Ужичкој недељи“, „Данасу“ и “Моцарт спорту“.

Гостовао је на књижевним сусретима у градовима Србије: Алексинцу, Власотинцу, Ковачици, Ковину, Сремској Митровици, Крагујевцу, Београду, Панчеву, Новом Саду, Нишу, Ужицу, Шапцу, Лесковцу, Прокупљу, Врњачкој Бањи, Лозници, Убу, Јагодини, Параћину, Зрењанину, Сомбору, Лебану, Медвеђи, Великом Градишту, Пожаревцу, Вршцу и многим другим местима, као и у иностранству у: Паризу, Лондону, Темишвару, Бечу, Гмундену, Инсбруку, Франкфурту, Печују, Мохачу, Бањалуци, Ријеци, Бијељини, Вуковару, Даниловграду, Пљевљима, Скопљу...

Чотрић је члан Удружења књижевника Србије.

Један је од оснивача Фонда „Радоје Домановић“и председник је Скупштине Фонда.

Припадник је Београдског афористичарског круга и члан је Управног одбора овог удружења.

Био је председник Управног одбора Радиотелевизије Студио Б, члан Градске владе Београда и заменик министра за дијаспору у Влади Србије.

Дипломирани је правник.

Посланик је у Скупштини Србије у четвртом мандату.

Живи и ради у Београду.