„На једном нивоу тај развој би се могао пратити кроз усвајање и варирање опсесивних тема српског сатиричког афоризма, понекад преузетих из народног стваралаштва или светске књижевности, а понекад наметнутих трајношћу одређених друштвених проблема. Није, рецимо, тешко уочити везу између афоризма Владе Булатовића Виба Лако је бити лав кад направиш пустињу око себе и афоризма једног од најмлађих у Историји афокалипсе Александра Чотрића, Фараони су оставили иза себе пирамиде, али свуда около је пустиња. Истовремено, ова два афоризма указују и на типичну промену микростилских средстава и већи и директнији друштвени ангажман млађе генерације афористичара. Ако је за први афоризам још пресудна веза са алегоричним казивањем басне и неопходном дидактичношћу прошловековних афоризама, за други је специфична алузија скривена иза привидног објективизма историјске чињенице. Но, ове разлике не поништавају већ потврђују утицај“.

 СЕДМОРИЦА ИЗ СТРАДИЈЕ
Проф. др Ратко Божовић, „Тиски цвет“, Нови Сад, 1998. године

Суди се и невинима. Пред законом су сви једнаки.

Некад испред тенкова склоне народ. То се онда зове парада.

Диригент је отишао. Остала је палица.

Ја да кажем нешто против њега?! Пре бих се сам убио.

Ми смо наш пут у социјализам тако добро трасирали да њиме могу проћи и тенкови.

Пустили су ме из затвора, а да то нисам ни приметио.

Веровали смо да је национално питање решено за време рата. Међутим, појавили су се преживели.

Ради личне сигурности грађана, ограничена је слобода мишљења.

Чистка је изведена темељно. И егзекуторима се изгубио сваки траг.

Сви Срби су живели у једној држави све док вођа није дошао на ту идеју.

Дивим се Турцима. Требало је са нама издржати пуних пет векова.

Мене и мог комшију само смрт може да растави. Зато сам га и убио.

Наша демократија има дубоке корене. Настала је још у робовласништву.

На челу нам се налазе све саме историјске и понека преисторијска личност.

Из даљине нам се учинило да ослобађамо град. Кад смо се приближили, видели смо да нема ничега.

Политичка емиграција се брани са слободе.

Учинио је за ову земљу више него сви непријатељи заједно.

Даћемо ми вама демократију!

Безбедност грађана није на задовољавајућем нивоу. Још увек је више грађана него полицајаца.

Ако је власт успела да угаси тај лист, значи да није био независан.

Ако све признате, знаћете због чега сте ухапшени.

Није истина да је наш вођа изашао из Стаљиновог шињела. Остао је у њему.

Политичким противницима гаранутујемо слободу кретања. Два сата у току дана.

Он је вођа целог народа. Све нас је довео до пропасти.

Заједнички живот није могућ. Кућа избеглог комшије није довољна за обојицу.

Узалуд сам излазио у град. Када сам се вратио са митинга, телевизија је јавила да скуп није ни одржан.

Открићемо ми ко је бескућнике извео на улицу!

Спремни смо да се у борби против сатанске идеологије удружимо и са црним ђаволом.

Ово је најдемократскија држава на свету. Само овде можете на сваком кораку чути да су на челу државе криминалци.

Не пристајемо на било какав ултиматум. Прихватамо само последњи. 

 КО ЈЕ КО У НАШЕМ ХУМОРУ, САТИРИ И КАРИКАТУРИ
Милован Вржина, „Ошишани јеж“, Београд, 1998. године

ЧОТРИЋ, Александар (Лозница, 1966), афористичар, сатиричар. Објављивао у Студенту, Књижевној речи, Младости, НИН-у, Српској речи, Независној светлости, Ошишаном јежу, Дуги и другим листовима и часописима. Превођен на пољски, немачки, француски, словеначки, мађарски, румунски, шпански, македонски, словачки и бугарски језик. Заступљен у антологији афоризама Историја афокалипсе (А. Баљак, 1987), збирци афоризама Надмудрен бол (Д. Јаковљевић, 1995). Објавио следеће књиге: Даћемо ми вама демократију (1993) и Пета колона (1997). Добитник је награде Радоје Домановић УКС (1993) и награде Драгиша Кашиковић (1995).

 УКРШТЕНЕ МИСЛИ
Душан Јаковљевић, „Филип Вишњић“, Београд, 1998. године

„Али, поред свега, можемо рећи да целином давања, мером своје лепе преданости идеалу сатире, снагом имагинације, овај вид наше књижевности најбоље показује слободе и границе наших могућности у тој сфери, начине на које смо били и прилике у којим смо примали укус слободе. Читати данас ране поратне сатире Бранка Ћопића, ма колико звучале наивно и сетно, уронити у суви и прецизно изведени свет породичне и сатиричне имагинације Ериха Коша, бити за трен у одајама Ћосићевих мука и брижности над макрототалитарношћу живота, ослушнути реске тонове горчине у драмским колажима Црнчевића и Виба, па додирнути споља слободе и црног хумора у Радовићу, Витезовићу, Стојшићу, Ковачевићу, Баљку, Симићу, Чотрићу, Илији Марковићу, то значи видети којим се степеницама, каквим серпентинама, домаћа сатирична мисао успињала до слобода и граница које данас има“.

Диригент је отишао. Остала је палица.

Пустили су ме из затвора, а да то нисам ни приметио.

После распада СФРЈ још три милиона Срба нашло се на привременом боравку у иностранству.

Дивим се Турцима. Требало је са нама издржати пуних пет векова.

Ја да кажем нешто против њега?! Пре бих се сам убио.

Југославију су напустили сви осим Срба. Они нису добили овлашћење војних власти.

Сви Срби су живели у једној држави све док вођа није дошао на ту идеју.

Они су на власт дошли демократским путем. Неколико деценија касније избори су то само потврдили.

Некад испред тенкова склоне народ. То се онда зове парада.

Ми смо наш пут у социјализам тако добро трасирали да њиме могу проћи и тенкови.

Суди се и невинима. Пред законом су сви једнаки.

У почетку беше реч. Одмах затим уследила је цензура.

Глас вапијућег у пустињи узнемирава околину.

Имамо огромне проблеме, али то није ништа у поређењу са онима који о томе пишу.

Власти се нису мешале у уметност. Књигу коју су забранили заиста нису читали.

Ми смо књигу схватили као непријатељски акт јер дело може различито да се тумачи.

Заслужном писцу награда ће бити ублажена.

Шест писаца траже читаоца.

Јуче сам рекао: ура!
Данас ћу бити краћи: уа!

Народ је доживео катастрофу, али је његов национални интерес заштићен.

Почните још данас да штрајкујете глађу. Већ сутра може да буде касно.

Народ лоше живи, али нико нема право да се меша у његов приватни живот.

Народ има скоро све и зато су његови захтеви минимални. Тражи само хлеб.

Наше друштво је хумано. Код нас способни добијају социјалну помоћ.

Народ је го, али се краљ не усуђује да му то каже.

Глад ће нам бити велики савезник у ликвидирању сиромаштва.

Да би наш човек скренуо пажњу на себе, не треба да штрајкује глађу већ нешто да поједе.

Ви бисте опет да једете? Није сваки дан Божић.

Како немате шта да тражите у овој земљи? Овде сте све изгубили.

Рад је код нас светиња. У то се не дира.

Када су чули да излаз у раду, сви су изашли.

Народ је презадовољан до одређене границе.

Код нас је све демократско. И незапосленост смо пренели на широке народне масе.

Заиста непосредно одлучујем. Влади нема ко да пренесе моје жеље.

Нема сврхе слушати народ. Потпуно је необавештен.

Изгубили смо се. Код нас нађе, његови смо.

Погледајте ситуацију у другим земљама! Немамо само ми демократију.

До јуче је систем био савршен, а данас чујемо да је имао и добрих страна.

Не могу у нашем социјализму сви бити задовољни. То отупљује класну борбу.

Морате нам повећати помоћ ако желите да и даље будемо независни.

Социјализам је монтирани процес.

Нашем колосеку сметају прагови.

Нисмо дозволили да нам се дешавају случајеви. Код нас је све у континуитету.

То паметан човек не може да каже. Може само да мисли.

У другим земљама може се рећи све што је код нас законом дозвољено.

Ради личне сигурности грађана ограничена је слобода мишљења.

Савршен зличин је када против убице не сме ништа да се каже.

Сад сте нашли да причате о демократији, а јавност је и иначе узнемирена.

Ми дозвољавамо могућност да се чује и друга страна, али њима то не пада на памет.

Ми смо за педесет година створили историју дугу неколико векова.

Ни прошлост није оно што је некад била.

Добро ме служи памћење. Заборавио сам све што треба.

Трећа Југославија је била наша последња жеља.

Југославија је значајно смањена. Велика Србија више не може да се крије иза ње.

Нико не може двапут да буде кажњен за исто дело, а нама утрапише и трећу Југославију.

Када се Србија коначно буде окренула себи, неће имати шта да види.

Ово су неки добри национал-социјалисти. Они шаљу на принудни одмор.

Социјализам је прелазно друштво. Из капитализма у првобитну заједницу.

Комунисти су на изборима добили апсолутну већину. Има их и у владајућој партији и у опозицији.

Послератни комунисти су само сељацима одузели земљу. Ови данашњи су одузели земљу свима нама.

Код нас нема плаћених убица. Они сами узимају колико им треба.

Једнопартијски систем је био бољи. У њему је постојала само једна комунистичка партија.

Одсекли су здрав део тела да га болест не би захватила.

Понекад мисли лете, а да не изађу из главе.

Ми смо власт народа подигли на један виши ниво.

Делили смо добро и зло. Свакоме према потребама.

Домовина се увек може волети, само је потребан повод.

Искључен сам из Партије због криминала, али се и даље осећам чланом.

Примиће и мене у партију на власти, па ћу и ја бити леп и паметан.

Не само да су комунисти све урадили да држава одумре него се и народ једва спасао.

После национализације имовине комуниста, свако ће добити према потребама.

Краљевина Југославија је била правна држава. У њој су комунисти били у затворима.

Прво је човек живео на дрвету. Затим су они отишли у шуму.

Верујем у Бога. Тако је најбоље за обојицу.

Учинио је за ову земљу више него сви непријатељи заједно.

На челу нам се налазе све саме историјске и понека преисторијска личност.

Ви сте ме изабрали! Ја не одговарам за поступке других.

Председник је колективни шеф државе. Прича се да није сам.

Ја сам за његову смену. Противник сам смртне казне.

Председника чува много полицајаца. Он је јако опасан човек.

Ми хоћемо да живимо у Југославији. Нама није битно како ће се она звати.

Пракса је показала као лоша. Остала нам је још теоретска шанса.

Јесте да смо свима рекли не, али места самозадовољству нема.

Доказали смо да можемо живети без других народа. Чак и за рат смо сами себи довољни.

Био сам и у усташама и у четницима. Ја сам по опредељењу Југословен.

Њихов допринос у рату био је највећи. Борили су се на више страна.

Срби су у силовитој офанзиви приморали на повлачење чак и амбасадоре западних земаља.

Они нису водили освајачки рат. Бранили су комунизам.

Ми ћемо нашу територију стално смањивати, али се на њој неће ратовати.

Нама је потребна већа територија. Да бисмо имали где да се сахрањујемо.

Србија сасвим спремна очекује бомбардовање. Извршено је потпуно замрачење.

Ко преживи, причаће. Ако буде имао коме.

The crazy here are not imagining anything.
They really are presidents, ministers, generals...

Who is not for us
is against himself.

We shot them all.
That will be their lesson for the future.

Sometimes thoughts fly around,
without leaving the head.

They tell us fairy tales before waking up.

Here, chameleons change their colours
according to the biggest one.

Conscripts are spreading the rumour that we are at war.

Serbs are the loneliest nation in the world
because they want to live together.

Yugoslavia was left by all except for the Serbs.
They did not get a clearance from the military authorities.

You cannot live from love.
That is why one has to do a lot of hating.

Only death could me and my neighbour part.
That's why I killed him.

Sometimes they put people in front of tanks.
That's then called a parade.

We all died again.
We cannot live without freedom.

Serbia did not take part in this war,
but it lost all the previous ones in it.

We killed them all,
but they could have been worse off.

Mass crimes are not our fault.
There were many adversaries.

It is not true that we fought a dirty war.
We left nothing behind us.

They gave strong resistance.
Until we freed them.

From the distance, it looked as if we were liberating a town.
When we came closer, we saw that there was nothing.

There were no camps here.
At least not in the sense of one particular place.

Genocide is being repeated against the Serbs
because they haven't remembered the previous one.

In war, they proved that they were not chauvinists.
They killed members of their own people, too.

We need a larger territory.
So that we have room to bury our people.

I am a big fighter for democracy.
I have eliminated several non-democrats.

Repetition of history in our region is a reconstruction of crimes.

The longest way to go is the way that leads nowhere.

The whole world is against us.
Why would we be an exception?

We support Europe without borders.
So that all Serbs could live in one state.

They tore off our roof.
So that the sun could shine on us, too.

Those who died right away,
knew what they were dying for.

Nobody knows anything.
That is our secret weapon.

In this war, too, we are on the winner's side.
We have worked in favour of our enemy.

The victory is ours.
Everything else belongs to the enemy.

Soldiers are dying with their leader's name on their lips.
They always cursed so much.

Casualties were not in vain.
Because the living now envy the dead.

In wars, we respect the old Serbian military tradition.
There are always more of our people dying than of the enemy.

There is light at the end of the tunnel.
That's our houses burning.

Serbia is a parliamentary state.
All important decisions for our country are made by the American Congress.

There was no wandering around.
We started going the wrong way right from the beginning.

Until now we had written our history in blood,
and then we decided to turn a new page.

Generals did not lose all the territories.
They got huge apartments.

War criminals are looked for by everyone.
The decent are not wanted by anyone.

The war ended in compromise.
They got Kosovo, we got the victory!

We gave our state to beggars.

If you control one television, you are a dictator.
If you control all televisions, you are a democrat.

They sent us aid in food and medicine.
Right after the food we started using the medicines.

Who survives will tell.
If there's anyone left to tell. 

Био је најзапаженији играч на терену. Ударио је судију.

И врапци знају да је бољи голуб на грани.

И наш, дечији глас се чује. Код чика зубара.

Кажу да љубав није за ђака. А ја сам се баш заљубио у географију.

Лепо сам васпитан. А имам и друге мане.

Одлично се слажем са млађим братом. Зато што сам јачи од њега.

Снови не могу да се остваре спавањем.

Учитељица је захтевала да се поправим. И ја сам се угојио три килограма.

„АНТОЛОГИА СРПСКЕ САТИРЕ“
др Ђорђе Оташевић, „Алма“, Београд, 2007.

Суди се и невинима. Пред законом су сви једнаки.

Радим као коњ. А тако сам и плаћен.

Диригент је отишао. Остала је палица.

Добро ме служи памћење. Заборавио сам све што треба.

Открићемо ми ко је бескућнике извео на улицу!

Ако тражите дијалог, умемо ми и другачије да разговарамо.

Немам проблема са чланством странке. Жена мора да ме слуша, а децу политика не интересује.

Реци ми у којој си партији, па ћу ти ја рећи дијагнозу!

Пошто је опозициони лист плануо, власт је морала да га угаси.

Пустите ви чињенице! Одговарајте на конкрента питања!

Зашто се књижевници мешају у политику? Ни ми не читамо њихове књиге.

Сви Срби су живели у једној држави, све док вођа није дошао на ту идеју.

Даћемо ми вама демократију!

Фараони су оставили иза себе пирамиде, али свуда около је пустиња.

Полиција у стопу прати криминалце, а неке је чак и претекла.

Открио сам топлу воду. После три године проведене у новом стану.

Све више схватамо да је улица једино решење. Остало нам је само да просимо.

Лудаци код нас ништа не умишљају. Они су стварно председници, министри, генерали...

Ако ви нећете да радите на послу, има их још хиљаде који то једва чекају.

Ко тврди да му је лоше, биће му још горе.

Спремни смо да се у борби против сатанске идеологије удружимо и са црним ђаволом.

Ви не морате да будете радосни. Седећете у последњим редовима.

Судија није педер. Јебао нам је мајку.

Србија може да храни целу Европу, али оно што ми производимо није за јело.

Народ не зна шта хоће. А његова воља је за нас заповест.

Нису се војска и полиција повукле са Косова, него напредују према Војводини.

Наша влада неће понављати грешке старе владе. Она ће бити оригинална.

Ваистину лажу.

Хране има довољно. Али постоји вишак становништва.

Ми имамо монархију. Код нас царују беда и криминал.

Народ и даље кука. Само, сада је неоправдано незадовољан.

Просветни радници који гладују требало би да се стиде. Какав су они пример младим генерацијама?!

Хуманитарна помоћ се дели равноправно. И коме треба и коме не треба.

Да сам знао шта ће се све причати о мени, никада се не бих бавио незаконитим пословима.

Завршен је ТВ Дневник. А сада плаћене рекламе.

Полиција је претресла стотину демонстраната, а није пронашла ни стотину динара.

Срби припадају групи тужних Словена.

Србија је парламентарна држава. Све важне одлуке за нашу земљу доноси амерички Конгрес.

Хоћемо да успоставимо односе са великим силама. Али искључиво на бази пуне равноправности.

Наша сарадњња је гранитно чврста. Ево једног пластичног примера...

Ми смо достојанствен народ. Бирамо од кога ћемо да просимо.

Посвађали смо се због глупости. Причали смо о влади.

Бранили смо Европу од Турака, али нисмо успели. Милиони Турака су отишли на Запад.

Ми чврсто стојимо на бранику отаџбине. Само браник стално померамо.

Генерали нису изгубили све територије. Добили су огромне станове.

Косово је мултиетничко. На њему у слози живе Албанци, Шиптари, Арнаути и Арбанаси.

У нашој земљи се тргује људским органима. У парламенту се најскупље плаћају два прста.

Власти поново затварају књижевнике. Зато што у продавницама краду хлеб и млеко.

И министри имају новчане проблеме. Не знају шта ће са толиким парама.

Народ је спреман на одрицања. Најрадије би се одрекао владе.

Код нас постоји слободан проток информација. На једно уво уђу, на друго изађу.

На изборима нисмо прошли славно, али нама и није стало до славе.

Нећемо дозволити да нам се под плаштом демократије потура демократија.

Дан ми се завршавама читањем новина. Када их узмем у руке, падне ми мрак.

Не дозвољавам насиље у породици. Жени пружам достојан отпор.

После промена, лакше се дише, али не живи се од ваздуха.

Шта ће нашој странци симпатизери?! Нисмо ми фудбалски клуб.

Нема више јагњећих бригада. Заменили су их корупуси и армије.

Некада је држава ликвидирала грађане. Сада доминира приватна иницијатива.

Носим само фирмирана одела. На њима је назив грађевинске фирме у којој радим.


СЕДНИЦА ДРЖАВНОГ САВЕТА

- Господо, отварам седницу Државног савета на којој ћемо разматрати ситуацију код нас и у окружењу. Стање је, као што и сами видите и осећате, све неповољније. Предлажем да нас најпре министар унутрашњих послова упозна са информацијама којима он располаже.
- Хвала, господине председниче. Иако је комуникација отежана, моји људи са терена јављају о спрези мафије и људи из власти. Стопа криминала свих врста у нашој земљи је у сталном порасту. Све је већи број нерасветљених убистава. Канали којима се дрога шверцује поново су отворени. Трговина људима цвета. Преко тајних рачуна у иностранству "перу" се милионски износи од приватизације.
- Дајем сада реч министру одбране. Изволите!
- Безбедност земље и њен територијални интегритет угрожавају терористичке групе које се убацују из суседних земаља. Дуж наше границе формирани су војни кампови у којима се герилци обучавају и наоружавају. Они имају  подршку од великих сила, које их финансирају, али и од појединих група унутар наше земље. Из ове позиције, разумећете, мало шта делотворно могу да учиним да се то спречи.
- Да чујемо сада шефа државне безбедности!
- Наши политички противници појачавају своје активности. У циљу наше компромитације користе средства јавног информисања. Ради остварења својих опасних намера упрегли су и поједине људе из врха цркве, универзитета, академије и струковних удружења. У први план истурају такозване невладине организације, које говоре оно што они мисле.
- Реч ће сада добити начелник генералштаба,  а после њега и командант специјалних полицијских јединица.
- Поштована господо, морам да укажем на тенденције које...
- Завршите разговор! Истекло је време за вечеру. Сви у своје ћелије, а редари да очисте ходнике и клозете. Када извршимо прозивку, у 22 сата се гаси светло!


СУПЕР ШТЕДИША

Ударила ова скупоћа, једва се саставља крај с крајем. Иако сам и раније штедео, пре три године одлучио сам да уведем ригорозну штедњу. Мене ужасно нервирају људи који имају паре, а троше их на глупости. Никада се не зна када новац човеку може да затреба, а баш тада га нема. Мере штедње које примењујем, мислим, могу да буду веома поучне и за друге људе.
У граду у којем живим аутобуска карта за једну вожњу кошта двадесет динара, а карта за цео дан је сто динара. Одмах сам израчунао да ћу, ако се у току дана возим више од пет пута, прилично да уштедим. Ево, како ја то радим:
У шест сати ујутро сачекам први аутобус. Њиме направим два круга око ширег центра града, а онда пређем на трамвај који иде до периферије. Тамо сачекам тролејбус који ме враћа у центар, а онда аутобусом идем у нови део града. Тамо променим четири-пет превоза, а онда се одвезем до градског парка. Одатле три пута мењам превоз, да бих стигао до краја у којем живим. Пошто је станица од моје куће удаљена километар и по, ту релацију препешачим. Понекад ми жена замера што се по цео дан возим по граду, али уштеда је уштеда. С обзиром да се у току дана 18 пута превезем у возилима градског превоза, без неког великог труда уштедим 260 динара. Вајдица, кажу у мом крају.
У поштанском сандучићу пре неког времена пронашао сам рекламу за оближњи пица-ресторан. Пише лепо: ако наручите највећу пицу, добијате бесплатно пиће. Пошто пиће кошта тридесет динара, обавезно наручујем најскупљу пицу. То јело, да признам, уопште не волим и бацим га, одмах пошто ми га донесе разносач, али  пиће редовно добијем фрај. Могу да се похвалим једном од највећих колекција лименки пива, фанте, кока-коле и спрајта. И све сам то добио бесплатно. Лако је израчунати колико сам само на овај начин уштедео.
У сезони годишњих одмора обиђем скоро све туристичке агенције у граду и пронађем најскупљи аранжман. Обично је то летовање на Куби, Доминиканској Републици или Мексику. Уплатим аконтацију од десет посто, а онда неколико дана пред путовање, одустанем. Измислим неки разлог. Кажем: разболео сам се, или умро ми је отац, или имам неки важан посао. Јесте, пропадне ми аконтација, али  пошто нигде путујем, уштедим бар две хиљаде евра, колико бих морао да платим да сам отишао на одмор. А да сам отпутовао морао бих да понесем и новац да свакога дана платим ручак, па  сувенире, екскурзије, сладоледе, сунцобране, лежаљке... Ако се урачунају и непредвиђени трошкови, на пример, за лечење, онда је јасно да је моја уштеда још већа, око три хиљаде евра. Мало ли је то?! Толико многи не уштеде ни за десет година. 
Велику уштеду направио сам и тако што сам од првог комшије за петсто евра купио "фићу" који није  у возном стању. Исти тај комшија нудио ми је и "ладу" која може да се вози, али кошта читавих хиљаду и осамсто евра. Тако сам ушпарао, ни мање, ни више, него хиљаду и три стотине евра.
Последњих година сачувао сам у кућном буџету врло пристојну своту, тако да сам ових дана могао да купим девет шпорета на дрва марке "препород". Десети шпорет добио сам бесплатно!


ЈЕДАН ДАН НАРОДНОГ ПОСЛАНИКА

На шалтеру у згради парламента јутрос сам подигао први део плате. На благајни у суседној просторији преузео сам паушал за прошли месец. У соби број три исплаћене су ми дневнице за седницу посланичког клуба, три скупштинска одбора и за данашњу седницу унапред. Затим сам на првом спрату добио новац за топли оброк. На спрату изнад чекала ме је накнада за путне трошкове. На крају ходника у једној малој канцеларији наплатио сам хотелске рачуне. На петом спрату сам чекао око пола сата службенице које су ми исплатиле накнаду за одвојени живот. Рука ме је заболела од потписивања, а ноге од корачања по ходницима и степеницама.
Када сам у скупштинском здању узео новац за градски превоз и јавне паркинге, упутио сам се у јавно предузеће чији сам члан управног одбора. На њиховој благајни исплаћена ми је месечна накнада за чланство. На сасвим супротном крају града налази се друго предузећа у којем су ме, такође, чекале паре за рад у управном одбору. Тамо ме је директор задржао на ручку, што нисам могао да одбијем.
Ево, ово су укратко моје дневне обавезе народног посланика и разлози због којих никако нисам могао да дођем на данашњу седницу скупштине.