Пријатељства престају када се људи упознају. Васил и ја се још нисмо упознали – да не ризикујемо. Док сам уређивао ЈУ-сатиру, у Књижевној заједници Новог Сада објавили смо, у првом колу, и двојезичну Антологију македонског афоризма (приредио Љупчо Сиљановски, тадашњи уредник “Остена”), у којој је заступљен и Васил Толевски, потоњи уредник ”Македонског остена”. Од тада га пратим (нисам једини) и радујем се његовим успесима. Да га нема, требало би га направити. Поготово што добар сатиричар мора да буде као Исус. Мудар, праведан и да живи од хлеба и воде. Кад објави свој најбољи политички афоризам, слути, чекаће га резервисано место у читуљама. Ваљда зато што су мртви ван животне опасности?!

Откад тече између Каина и Авеља, Вардар је синоним за Македонију. Као што између Авеља и Каина Дрина кривуда између српских заблуда. Није баш нека  вест да се држава и црква поново уједињују, те да нас спремају за загробни живот: црква прописује постове, држава их спроводи.

Што се тиче традиције, не преноси се више с колена на колено, већ – између. У ствари, некада је било с колена на колено, а сада - с лакта на лакат. Живот је борба до последњег, међутим, како се можемо борити до последњег, кад је народ изабрао последњег да буде први. Изабрао најгорег. Није смео да рескира. Он је први међу једнакима, ми последњи међу себи равнима. Охридски оквирни договор је као гоблен. Убадањем неко ће доћи до целовите слике. Слика председника постала ја као икона. Народ стоји испред ње, мрмља нешто и крсти се. Преслишава се да ли може да издржи без воде пет дана, без хране – десет, а без демократије – цео живот. Народ се храни демократијом, а демократија једе народ. Демократија у нашој земљи није закопана. Још јој вадимо душу.

Телевизија затупљује људе и животиње. Једно је сигурно: још нисам видео животињу која гледа телевизију. Чобани тврде да стока нема никакве политичке амбиције. Наравно, нека говеда не деле такво мишљење. Мене немојте рачунати у сточни фонд - то ми је само начин живљења. За то што нема пас где да ме угризе криви су керови. Толико смо утањили да ни савест нема за шта да нас угризе.

У прошлом животу био сам Глупи Август. У овоме глуп сам преко целе године. Желео сам да будем најпаметнији на свету. Али коме треба таква будала?! Овакве будале мајка више не рађа. Зато се прешло на клонирање.

Неки политичари су се срасли са говорницом само зато што су од истог материјала. Залутали у политику дрве о европском  путу. Јашући магарце кренули су ка Европи. Да нисмо на прагу Европе, не би сви брисали ноге о нас. Уверили смо се да је Европа комплетна. Само смо јој ми фалили. У међувремену је висока делегација ванземаљаца посетила нашу земљу. Дочекала ју је делегација истог састава. Договорено је да сусрет између наше омладине и Европе буде изван граница наше земље. Ван граница разума. Идући према Европи свратили смо у Хаг. Хаг је град као и сваки други. Нирнберг, на пример. Туристичка путовања и те како делују на емоције. Када сам упознао своју земљу – заплакао сам. И док се у нашем поднебљу укрштају руже ветрова и јебиветри, наши  праве цунами. Кад бисте јебиветрима одузели имунитет, убила би их промаја. У мојој земљи нема масовних гробница. Осим ако не рачунате моју земљу.

Волео бих да уђем у политику, али ме је страх да  ме једног дана не ухвате. Знамо светле примере. Кад су били на власти, били су страх и трепет. Сад трепере од страха. Наша је Влада најдужа: глава у облацима, дупе у фотељи. Фотеље су за велике задњице. Мале не могу да стану у њих. Говно остаје говно. Само мења функције. Кад му дође из дупета у главу, постаће Говно Које Мисли. Мисли да је папа. Јер му је столица света.

Власт је решила да штеди. Уместо скупих горила запослиће обичне мајмуне. Изгледа да је Влада претерала са штедњом. Ради с пола мозга. Пошто је Скопље срце Македоније, мозак још нисмо пронашли. Мали мозак је (не само по Милошу) заробљени ум - у сенци великог. У Влади се поштују различита мишљења. Чак и ако долазе од истог човека.

Наша драма нема чинова. Све је у актима. Факат да имамо више лопова него научника је корпус деликти да лопови уче брже него научници. Лопови су међу нама, а ми међу њима. Од лоповлука се може поштено живети. Пљачка им материна!

Редовно гледам емисије о руској мафији. Далеко су од наше.

Због афере у урбанизму, забранио сам жени да прави торту на два спрата. Са женом се туцам само на Дан вештица. Када јој честитам празник.

Доста ми је веслања. Молим бога да брод потоне. Први знак да сте потонули је ако сви око вас ћуте као рибе. Будите без бриге! Испливаћемо! – рече сом. И без молбе наш брод је постигао максимум. Потонуо је до дна. Слепи путници су напустили брод који тоне. И отишли у Скупштину. Испред Скупштине нема контејнера. Ђубре је унутра. Да би наши слепци могли да читају законе, пишемо их Брајовом азбуком.

Постим седам дана у недељи. Осталим данима тражим храну. Део народа храни се по народним кухињама. Они срећнији – по контејнерима. За срећу не треба много. А некад чак ни мало. Мало по мало – нимало.

Бог је изразио жељу да нам помогне. Разочарао се кад је видео да ни он није свемогућ. У име оца, сина и светог духа члан сам три партије. Јуче сам ушао у коалицију с ђаволом, а већ данас живим ко бог!

Само једном се живи. Али не овде. Од покојника зависи да ли ће бити дан жалости или масовно весеље. Живи споменици нас живе једу. Мање споменика – више животног простора. Живи завиде мртвима, мртви живима, а нама – баш нико.

Не дај боже да власт постане идеална. Васил Толевски не би могао да напише сатирични афоризам.

     Илија Марковић