(„Знакови  поред кревета“, Владимир Јовићевић Јов, Београд, 2009) 

После година, па и деценија, у којима су српски афористичари доминантно писали о изгубљеним ратовима и исто тако изгубљеним вођама, претученим демонстрантима и удареним наредбодавцима, промењеним границама држава и пређеним границама лудила, гладном народу и храњењу пропагандом - интересовање аутора кратке форме поново се окреће се ка такозваним малим и обичним темама.

Међутим, те свакидашње теме – љубав, брак, љубомора, неверство, еротика, мушко-женски односи, односи између родитеља и деце, јесу, заправо, животне, најважније теме, код нас неправедно потиснуте на маргину због последица неразумне политике вођене у протеклом времену. Од краја осамдесетих година прошлог века наши афористичари, скоро без изузетка, нису писали о љубави између партнера, већ о мржњи између народа, нису писали о брачним преварама, већ о вођама који варају бираче, нису писали о разводима, већ о раздвајању народа и распаду државе, нису се бавили потентнима, већ „злим дедацима“ који су подигли нос, а, како каже Ђорђе Балашевић - „други орган не би дигли ни динамитом“.

Последњих неколико година српски афористичари, у почетку стидљиво, а сада све више, објављују у својим књигама и афоризме о љубавним плимама и осекама, брачним лукама и бродоломима, завођењу и развођењу. На књижевним вечерима, по правилу, публика одлично прихвата успеле афоризме о мужевима на службеном путу, брачним троугловима и другим геометријским телима, женама које су неверне својим љубавницима, високим штиклама и ниским страстима.

Штавише, интернет претраживачи показују да посетиоце  глобалне мреже из Србије највише  интересују афоризми на тему љубави и  жена. Занимљиво је да највише „монументалних минијатура“ на ове теме имају старији афористичари, а недобронамерни би рекли да се „недостатак активности на конкретном плану надокнађује писањем“. 

Међутим, још  увек је веома мали број објављених књига аутора кратке форме које превасходно садрже мисли о љубави као вечној теми, а пролазној појави.

Зато је, утолико  већа вредност књиге - „Знакови поред кревета“, Владимира Јовићевића Јова, аутора незаборавних и култних афоризама који живе свој самостални живот већ деценијама – „Нисам Кафка, али осећам процес“; „Није то тај камен, рекоше Сизифу на врху“; „Шала, шала, па вешала“.

Ова збирка, која има за мото Лецову реченицу: „Путокази стоје у месту“, представља минуциозан избор суптилних коментара које је аутор сваке седмице исписивао у нашем најстаријем дневном листу.

Из неких књижевних  дела, значајних у светским размерама, од стотина прочитаних страница, најчешће памтимо и цитирамо само једну реченицу, као, на пример, из Толстојевог романа „Ана Карењина“:

„Све срећне породице личе једна на другу, свака несрећна породица несрећна је на свој начин“. 

У књизи Владимира Јовићевића Јова, на шездесетак страница, налазимо десетине сличних, свевремених реченица са универзалним значењем, својствима ласерски прецизне дефиниције и снажном литерарном потком.

Афоризми из књиге „Знакови поред кревета“ (В. Ј. Јов, Београд, 2009), су духовити, рафинирани, лирски и без, за овакав жанр, често својствених вулгарности, експлицитности и искључивости. Већина мисли је о једној теми - браку, али су, упркос томе, веома различите – у стилском, значењском, естетском и структурном смислу. Аутор је истински мађионичар речи јер његовим у најкраћим афоризмима, има највише смисла – „И венчани лист вене“.

Приређивачи будућих  зборника и антологија афоризама, када буду бирали мисли на тему љубави, тешко ће моћи да заобиђу Јовове реченице: 

„Љубав је једноставно  компликована“; „Љубав је слепа. Зато љубомора има хиљаду очију“, или на тему брака: „Брак је каријера љубави“; „Брак је антикварница мужева“.

Аутор је, када пише о мушко-женским односима, објективан арбитар, не навија ни за једну страну, иако је писао за рубрику „Мушка страна“, а подједнако је критичан према свом полу „Мој најбољи пријатељ се жали да га жена вара. Са његовим најбољим пријатељем“, као и према лепшем полу: „Између верне и неверне жене само је једно 'не'“. 

Иако савременим српским афористичарима није својствено да доцирају, јер, углавном карикирају, исмејавају и пародирају општеприхваћене изреке, слогане и пословице, Јовићевић исписује заиста поучне поруке: „Не упадајте у везу са удатом женом или ожењеним мушкарецем, смучиће вам се брак“!; „Не бауљајте по браку“!; „Љуби ближњега свога, макар то била и твоја жена“!

Еротика је у Јововим афоризмима врло присутна, али је дискретно наглашена, више као мисаона, а мање као телесна игра и вештина: „Супротности се свлаче“; „Узалуд крик љубави кад престане шапутање на јастуку“; „Секс је дупло голо“.

Аутор на ироничан начин пише о свим манама савременог брака - „Брак је видно обмануо оне који су веровали у љубав“, али исказује респект према њему као институцији и посебно наглашава његову вредност и потребу опстанка због деце: „Тамо где деца чувају брак, родитеље треба послати у поправни дом“; „Деца посматрају брак“.

Превара је нешто  апсолутно негативно, о чему афористичар  пише с највећом дозом критичности: „Прељуба је ђаво у телу“; „Неверство је абортус брака“.

Пошто живимо у  екстремно политизованом друштву, није могућ потпуни ескапизам из свакодневице и непостојање алузија на друштвене прилике, што се огледа у афоризмима: „Окрећите се за женама! Тако ћете сазнати ко вас прати“; „Ако је краљица неверна, треба ли ускоро очекивати промену режима“?; „Савремени Ромео и Јулија се не убијају. Отварају бутик“.

Један исти афоризам Владимира Јовићевића Јова може да нас засмеје и замисли, због чега је смех препоручљив за читање у двоје, а размишљање за осаму. 

Због своје  књижевне лепоте и вредности, али и зато што су неке мисли из ове књиге - „афоризми над песмама“- „Знакови поред кревета“ требало би да се налазе на сточићу поред сваког брачног кревета.

И да ниједан  други афоризам није објавио, осим овог, аутор се кандидовао за књижевног бесмртника: „И бесмртне љубави завршавају на гробљу“.