Светска велесила на пољу афоризама, као што је Србија, не стара се да се плодови тог исконског смисла за хумор сакупе међу корицама књига и остали би расејани по дневним медијима да нема приватног зрењанинског издавача "Агора" који је покренуо специјализовану  едицију "Афоризница" у којој негује ту књижевну форму.

У књижарама се може наћи нова књига еротских афоризама ветерана Радета Јовановића (71) "Из црвене бановине", у издању "Агоре".

Јовановић је из завичаја (БиХ) донео на студије књижевности карактеристичан, помало горак хумор Петра Кочића или Бранка Ћопића, а као становник Ужица налази се на другом плодном извору шале и подсмеха, што је досад резултирало са шест књига.

Током деведесетих година прошлог века био је изузетно продукитиван, тада је објавио пет књига афоризама, епиграма и хумористичко-сатиричне прозе, а онда је "заћутао".

Код "Агоре" се појавио сјајном књигом "Кратко и касно", 2008. године. Књига је доживела два издања, обасута је са прегршт награда, оне која носи име српског родоначелника сатире Радивоја Домановића и награде "Јован Хаџи Костић".

Писац,али пре свега антологичар и врстан зналац афоризма као књижевне форме Витомир Теофиловић је у есеју под насловом "Врховни бог Ерос", посветио пажњу том мотиву у афоризмима Јовановића, достојног настављача оних народних мајстора еротске прозе чија је мудровања забележио Вук Стефановић Караџић, а објављена су, из његове заоставштине, у књизи " Црвени бан".

Стављајући Јовановићеве афоризме у историјски контекст, Теофиловић се враћа у античку Грчку из које је потекла "естетичка заблуда" да је све што је комично и еротско мање вредно у односу на трагедију.

Да би доказао тезу о "ослободилачкој енергији еротике и хумора" Теофиловић помиње писце попут Бокача  и Раблеа, али и славне комедиографе, од Шекспира, преко Лопе Де Веге, до Молијера који су  су енергију ослободили на општељудском нивоу.

"Са сензибилитетом модерног интелектуалца Раде Јовановић је изнедрио вредну књигу посвећену еротици из хумористичке перспективе", пише Теофиловић и наставља тиме да "за разлику од сличних књига по тематском мотиву у којима је еротика огољена, а хумор приземан  на ивици кича  или вулгарности, Јовановићев хумор има књижевну валидност и наоко необуздане игре речи".

Он их назива " вишеслојним метафорама од којих читав низ  улази у ризницу духовитих исказа, од виспрених пошалица, до умних социо-психолошких опаски".



Теофиловић у афоризму "еколошки задатак број један: сачувајмо шеву", препознаје да је аутор сажео идеју да је игра полова иницијална каписла живота, неопходна за  опстанак људске врсте.

"Као што је на сатиричном фронту један од наших водећих бораца против друштвених зала и њиховихвиновника - политичара, тако је изванредан борац у бригади Ероса против Танатоса", закључује Теофиловић, упутивши позив читаоцима да му се "придруже у тој борби свим својим еротским потенцијалима", јер, како поручује Јовановић, "са добром мачком сваки месец је фебруар".