Истакнути босанско-херцеговачки сатиричар Исмет Салихбеговић објавио је 2008. године у Сарајеву књигу својих изабраних афоризама под називом „Пиропо“. У овој збирци налазе се афоризми из Салихбеговићевих књига „Канибализам анте портас“ (1994), „Освајач друге стране медаље“ (2001) и „Immo pectoris“ (2005).

Аутор поговора Сеад Махмутефендић уочава да „Салихбеговић тематско упориште налази у стварности“.

„Предрасуде, лажи, манипулације и мистификације постају предмет његове жустре критичке и ироничне рефлексије. Код њега нема ни великог пренемагања, ни патетичних сентимената. Он говори у своје име и у име свих обесправљених, оних који нису у прилици да се јавно успротиве насиљу и хаосу“, бележи Махмутефендић и напомиње да је аутор „био строг и селективан према себи, а на неки начин интровертан, као и сваки добар циник, рецимо, као што су то били Влада Булатовић Виб, Александар Баљак, Милован Витезовић, или, пак, Матија Бећковић и Алек Вукадиновић, Бане Ђуричковић у српској књижевности, те Зуко Џумхур и Ади Мулабеговић у бошњачкој карикатури“.

Из ове вредне књиге издвојили смо:

За оне који раде иза затворених врата, врата су увијек отворена.

Морал се толико увукао у народ да се скоро и не примјећује.

Незаменљиви су међусобно заменљиви.

Рекао бих вам нешто у повјерењу, али се бојим да нећете никоме рећи.

Имамо златне љиљане, Босну сребрену и доба бронзано.

У нас је одговорност као летећи тањир. Иако многи тврде да постоји, то још није доказано.

Гдје су четири јахача апокалипсе, ту се обично нађу и Курта и Мурта.

Пацифиста са искуством нигдје не иде без оружја.

Нису оставили ништа. Од кога је, доста је.

Ако држава не почива на закону, почиват ће у миру.

Демократија нам је на дохват руке – ту под ногама.

Тамо гдје ни шибица не може да падне, најлакше се запали.

Имамо двије врсте голих и босих. Једни немају шта обући, а други шта скинути.

Наше тековине претворише у своје некретнине.

Имају ситне генетске грешке. Покварен им је сваки атом.

Најлакше се погађа мала мета.

Они што мијењају дресове, мање се зноје.

Разлика између писаца и читалаца је у томе што сви читаоци знају да читају.

Ко о чему, камелеони о промјенама.

Нама је тешко одредити терапију. Оперисани смо од свега.

Тамо гдје се гаји култ личности ништа друго не успијева.

Сенилност – то је кад се сјећаш свега, осим онога што треба.

Пуне су луднице паметнијих који су попуштали.

Исмет Салихбеговић је рођен у Сарајеву 1945. године. Афористичар је, хумориста и баснописац. Дипломирао је електротехнику на Универзитету у родном граду. Афоризме почиње да објављује уочи Зимске олимпијаде, од 1983. године. Добитник је специјалне награде за афоризме на Првом (и последњем) југословенском фестивалу. Салихбеговић је 2009. године био учесник „Сатира феста“ који организује Београдски афористичарски круг.